INTERVIEW - ĽAHKÁ MÚZA

www.lahkamuza.net

Iako aktivan već dvadeset godina, slovački bend Ľahká Múza (u srpskoj verziji: Laka Muza) je kod nas bio do sada potpuno nepoznat. Njihov aktuelni album „V záblesku večnosti / In a Flash of Eternity“, koji je izašao prošle godine za litvanski Dangus Productions, predstavlja magično unikatan, organski spoj darkwave, ambient, metal, industrial, tribal i etno elemenata. Pričamo sa pevačicom Gudrun...

Reci nešto o oblasti iz koje dolazite... U kojoj meri tamošnja prirodna okolina utiče na vašu muziku?

Gudrun: Živimo u srednjoj Slovačkoj, u malom mestu okruženom šumama. Dakle, nikakva industrijska aglomeracija... Nakon godina studiranja, potpuno smo se navikli na ovu okolinu. A u današnje vreme internetizacije i digitalizacije nije problem stvarati modernu umetnost čak i negde na zamišljenom „kraju sveta“. Što se tiče uticaja prirodne okoline na naš rad, on je sigurno prisutan, i to u velikoj meri. Mi se kao ljudi osećamo tek kao jedna podgrupa prirodnog sveta, koji nam se, nažalost, svakodnevno sve više gubi iz vidika. I tako pred „krajem“ prirode u 3. Mileniju želimo da uživamo u tom svetu u punoj meri...

Grupa Ľahká Múza je nastala 1984. godine, kada u bivšoj Čehoslovačkoj baš i nije bilo lahko pratiti muzičke underground tokove... Kako ste se snašli u takvoj situaciji?

Gudrun: Da, u tom periodu sporoumirajućeg socijalizma je sve bilo drugačije nego danas. Pogodnost je bila u tome, što je u Češkoj još od 70. godina funkcionisao vrlo jak underground umetnički i politički pokret, sa kojim smo kao jedni od retkih iz Slovačke uspostavili saradnju. Najpre smo godinama koncertirali u Češkoj, i tek posle pada socijalizma 1989. godine smo dobili priliku da se predstavimo u rodnoj Slovačkoj. Što se tiče članova grupe, iz prvobitne postave – Gudrun, 667, German H i Dr. K – smo ostali samo 667 i ja, i od godine 1990. je ovo samo naša grupa. Ostali muzičari u kasnijim postavama nisu imali status članova – samo su sarađivali sa nama na koncertima...

Objasni izbor imena Ľahká Múza...

Gudrun: U momentu kada smo 1984. godine birali ime benda, nismo slutili kakav će kasnije biti problem prevođenja njegovog značenja na drugi jezik. Tada naravno nismo mogli pretpostavljati, da ćemo posle određenog vremena sa grupom dospeti do evropskih podijuma... OK, naziv se može doslovno prevesti, ali kod nas ovaj pojam označava status umetnosti, koja je na margini onog „kvalitetnog“, proverenog i okoštalog snobovskom publikom. Dakle, u smislu pojma „ľahká múza“ smo pokušali predstaviti i umetnost sa margine kao nešto kvalitetno, iskreno i životno...

Na digipack nalepnici, koja ide uz vaše aktuelno izdanje „V záblesku večnosti“ dat je opis „darkwave sorcery art“... Zaustavio bih se kod reči „sorcery“, koja upućuje na određene magijske veze u vašoj muzici... A i u ona dva video spota, koja se nalaze na CD-u, očigledno se radi o ritualima... Kakav je značaj magije za ĽM...

Gudrun: Da, naš izdavač se potrudio da već na omotu CD-a objasni, o kakvoj vrsti artefakta se radi. A reč „sorcery“ u smislu „čarobno“ sigurno dobro stoji uz našu muziku i celokupan izraz. Naša muzika je bazirana na principu minimalizma moderne ozbiljne muzike i ritualne muzike primitivnih kultura. Zbog toga je zaista hipnotička, sa tekstualne strane filozofsko-mistična a vizualno ritualna. S obzirom na to, da živimo usred šuma, snaga Univerzuma je u našoj muzici izraženo prisutna

Kako bi uporedila muziku sa albuma „V záblesku večnosti“ u odnosu na vaša prošla izdanja?

Gudrun: „V Záblesku večnosti“ je naš sedmi naslov, a peti u formi CD-a. Radi se o multimedijalnom CD-u, koji osim muzike sadrži tekstove pesama sa svih albuma, dva video spota, fotografije sa koncerata Ľahká Múza i specijalnu galeriju sa 250 fotografija našeg sporednog projekta Hieros Gamos. Sa te strane se radi o vrlo dobro opremljenom izdanju. Muzički gledano, svaki CD nosi naš pečat, a minimalizam je kod nas stalni znak raspoznavanja. Svaki album je, pak, drugačiji, eksperimentiše sa određenom glavnom muzičkom temom, koju pokušavamo da obradimo na originalan način. Na poslednjem albumu se npr. radi o eksperimentima sa višeslojnim vokalima i fuzijom tvrdog gitarskog zvuka sa „etno“ elementima.

Kako je došlo do saradnje sa litvanskim izdavaštvom Dangus Productions? Postoje li planovi da nastavite saradnju?

Gudrun: Najpre smo 2003. godine svirali na velikom gothic festivalu „Kunigunda Lunaria“ u Vilniusu, na koji su nas pozvali upravo Dangus Productions. Naš nastup je naišao na odlične reakcije, kako kod publike, tako i kod kritike. Tada smo za objavljivanje imali pripremljen upravo aktuelni album, koji je trebao da izađe za Black Flames iz Poljske. Ali situacija sa tim izdavačem se neprijatno zakomplikovala, pa smo odustali od ugovora sa njima i ponudili album na objavljivanje Dangus-u. Uprkos tome, što je Dangus orijentisan samo na objavljivanje domaće, inače izvanredne litvanske produkcije, nisu se kolebali da naprave izuzetak u izdavačkom planu, i posle pola godine je Ľahká Múza izašla na njihovoj etiketi. Sledeći album ĽM je još daleko, ali rado ćemo ga opet ponuditi izdavaštvu Dangus. Vrlo smo zadovoljni stepenom ozbiljnosti i saradnje.

U jednom intervjuu kao jedan od tvojih omiljenih bendova pominješ Swans... Između ĽM i Swans se zapravo mogu zapaziti i određene muzičko-tematske sličnosti, ali dok su Swans stvarali u izrazito urbanoj sredini, vi to radite u puno prirodnijem okolišu... Kada smo već kod Swans, kako ti se čini sadašnja grupa M. Gire, The Angels of Light?

Gudrun: Od svih bendova nam je muzika Swans lično verovatno najbliža... Kod nas se svakako ne radi o nekakvom prepisivanju od ove grupe, ali bliska nam je ta njihova užasna atmosfera. Swans su determinisani industrijskim društvom, ali njihovo stvaralaštvo u određenim aspektima doseže čak do mističnih nivoa... Što se tiče aktuelnog rada M. Gire, po raspadu Swans smo čuli dva albuma, na kojima se Gira vratio industrial počecima, što nas je prilično iznenadilo. Imali smo utisak, da je sa ovakvim materijalom završio na prva tri albuma Swans. S obzirom na to, nismo se nešto bili zainteresovali. Naredne albume nismo slušali, tako da ti ne mogu kompleksnije odgovoriti.

Imaš vrlo originalan pristup pevanju, na momente čak zvuči kao da imitiraš glasove ptica... Da li si imala nekog učitelja pevanja? Inspirišu te možda drugi pevači t. j. pevačice (npr. Jarboe, Lisa Gerrard)?

Gudrun: Vokal je jedan od karakterističnih znakova našeg benda. To je kombinacija deklamativno-ritualnog pevanja sa klasičnom operskom sopran tehnikom i eksperimentisanja sa modernim digitalnim efektima. Tako da su i te „ptice“ rezultat pevanja sa harmonizer i delay efektima. Što se tiče mog ličnog pristupa, nije mi potreban nikakav glasovni pedagog. Posedujem dovoljan raspon, kvalitet i snagu glasa, kao i ličnu viziju toga, kako to treba da zvuči. S druge strane 20-godišnje iskustvo sa pevačkim tehnikama. Kada se radi o inspiraciji, bilo bi nepošteno kada bih se pravila da nisam čula za Jarboe, Lisu Gerrard, Diamandu Galas, itd. To su izvanredne dame i pevačice. Ali ja sam pokušala nešto drugačije. Osim toga, obožavam muške glasove, kao npr. M. Gira ili pevače iz oblasti Tuva (Hunn Hurr Tu), itd. Tako da uticaja ima puno, ali mislim da je rezultat originalan ekstrakt.

Pevaš na slovačkom jeziku, ali za pesme Signum i Synchrónia nisu dati tekstovi na omotu izdanja, tako da nisam siguran, radi li se samo o glasovima, ili postoji i tekst. O čemu se radi?

Gudrun: Tekstovi su isključivo na slovačkom jeziku. Iako imam u krvi mađarske korene, izražavam se na slovačkom. Nismo razmišljali o pevanju na engleskom jeziku, iako ne isključujem eksperimente tog tipa u budućnosti. Numere Signum i Synchrónia su pesme bez teksta t. j. potpuno instrumentalne, i u njima vokal predstavlja samo još jedan muzički instrument. Naravno, čuju se određeni glasovi, ali imaju samo podražajni efekat, ne i sadržinski.

Takođe se baviš perkusijama. Na kakvim udaraljkama sviraš?

Gudrun: Pored pevanja, na koncertima ĽM sviram električne perkusije u pesmama, koje za to imaju pogodne aranžmane. Pošto koristimo kvalitetne semplovane zvukove svih vrsti udaraljki, ne radi se o nekim specifičnim perkusijama. Nisam neki multiinstrumentalista, to 677 svira gitaru, bas, klavijature, udaraljke i uglavnom celu muziku programira i aranžira. Na koncertima ĽM zatim uživo svira gitaru, a u projektu Hieros Gamos klavijature. On je jednostavno kompleksan muzičar.

Distorzirana gitara 677 nosi određeni metal osećaj...

Gudrun: Osim „čiste“ gitare, u našoj muzici je prisutan i njen efektiran zvuk, koji često ni iskusni slušalac ili recenzent ne identifikuje kao gitarski, a takođe i ultra tvrd, distorzirano-harmonizerski sound. Sigurno da bi se sa ovakvom vrstom zvuka mogao napraviti kompletan metal repertoar. Ali mi definitivno nismo „metalni“ bend...

Odakle su u bend došle nove članice Cora i Moon? Da li one imaju nekih prethodnih muzičkih iskustava?

Gudrun: Nakon saradnje sa našim bivšim bas gitaristom, krajem prošle godine smo razmišljali o daljoj formi i zvuku benda. Pošto želimo da na novom materijalu našu muziku fuzionišemo sa electro/dance dinamikom, potpuno prirodno su nam u aktuelnoj live postavi Cora (grooves) i Moon (sampling). Sa ovim damama sarađujemo već duže vreme u okviru našeg projekta Hieros Gamos, u kome su one u ulozi performans umetnica. A pošto imaju i klasično muzičko obrazovanje i upućene su u to što radimo, u periodu od pola godine smo preradili muziku ĽM zajedno sa njima i umesto bas deonica ubacili grooves i sampling. Premijeru ove postave imamo 30. jula 2005. na najvećem međunarodnom dark&gothic festivalu u istočnoj i srednjoj Evropi – Castle Party, u zamku Bolkow u Poljskoj.

Koliko često i gde koncertirate? Sudeći po fotografijama sa vaših živih nastupa, radi se ne samo o muzičkom, već i punom vizuelnom doživljaju u vidu performansa...

Gudrun: S obzirom na to, da smo umetnička i eksperimentalna grupa sa specifičnom produkcijom, uglavnom nastupamo na dramaturški pogodnim festivalima i koncertima. Ovo nije uobičajen bigbeat, tako da ovakvih prilika pogotovo u ovdašnjim postsocijalističkim državama nema toliko, koliko bi trebalo da bude. Kod naših zapadnih komšija su uslovi za ovakve vrste umetnosti puno bolje. Ali je zato i konkurencija bendova jako velika. I na ovoj sceni se radi o borbi između booking agencija i novčane moći izdavaštava. Uprkos tome, u proteklim godinama smo svirali na svim prestižnim međunarodnim festivalima, kao što su Wave Gotik Treffen (Nemačka), Dark Nation Day (Austrija), Alternativa (Češka), Castle Party (Poljska), Kunigunda Lunaria (Litvanija) i Menuo Juodaragis, takođe u Litvaniji. Osim toga, imali smo desetine nastupa u inostranstvu, na sopstvenim koncertima ili manjim festivalima. U jesen krećemo za Luksemburg, Belgiju, itd. Što se tiče koncepta naših živih nastupa, Ľahká Múza će momentalno biti više „muzički“ projekat, a Hieros Gamos će biti potpuno u vidu performansa...

Kako je bilo na festivalu Menuo Juoaragis u Litvaniji?

Gudrun: Bio je to jedan od najsnažnijih umetničkih doživljaja u našoj dugogodišnjoj karijeri. U odličnoj organizaciji izdavaštva Dangus, ceo događaj se održao u muzeju vikinške kulture u prirodi. Radi se o potpuno specifičnom festivalu, orijentisanom na prezentaciju umetničkih projekata sa magijskim aspektima. U pobaltičkim krajevima je – za razliku od slovenskih država – prisutan snažan prirodno-kulturni pokret, koji seže od korena paganske kulture pa do njenih najmodernijih postindustrijskih produkata. To je apsolutno originalan spoj starog i novog sveta kroz kontinuitet umetničkog dela. Zato je i naš nastup bio potpuno specifičan. Muzički deo smo upotpunili vatrama i performansom u šamanskom duhu. Reakcije su bile fantastične.

Opiši vaš side-project HIEROS GAMOS... Po čemu se razlikuje od toga što radite u bendu Ľahká Múza?

Gudrun: Hieros Gamos je specifična grupa za electronic/industrial performans ili fetish akcije. Prvi živi nastup HG je bio 2002. godine na međunarodnom festivalu „The Other Sex“ u Pragu, koji je orijentisan na ženski aspekt u umetnosti. Usledio je nastup na festivalu „Tatto&Piercing” 2004. godine u Bratislavi, pa međunarodni festival „X.Industry festival” u Pragu, kao i nastup u okviru „Dark Theatre – Fetish Ball 2005“ u poljskoj Waršavi. U stvari, pod imenom HG smo planirali samo jedan specijalan electro/performance nastup na festivalu The Other Sex, ali odaziv je bio tako dobar, da su fanovi tražili još koncerata i snimanje albuma… Stimulisani ovakvom podrškom, osmislili smo za HG specijalan performans u fetish stilu i komponovali muzički potpuno elektronski album prvenac, koji će, nadamo se, izaći do kraja 2005. godine. Na koncertima HG ima na bini klavijaturistu (koji se brine i o ostaloj elektronici), pevačicu, koja ujedno izvodi performans, i još 2 performans umetnice.

Na fotografijama HG ima dosta fetish i S/M elemenata... Ima li to veze i sa tematskom stranom ovog projekta?

Gudrun: Da. Upravo zbog toga, što smo 677 i ja i vizuelni umetnici, koji su aktivni na širem umetničkom konceptualnom planu, uvek smo težili ka tome, da pored muzike predstavimo i lične vizuelne slike. Napravili smo gomilu umetničkih fotografija, koje su u ritualnom fetish stilu. Ne radi se o nekom izrazitom S/M konceptu. Jednostavno, mi smo dendiji 3. milenijuma i kao takvi obožavamo latex, metal, kožu i lične fantazije. A u okviru projekta HG smo ovim stvarima omogućili da dođu do izražaja. Hoću da napomenem, da se ne radi o nastupima tipa Umbra et Imago. Mi smo umetničko-ritualna grupa, od koje ne treba očekivati jeftini erotski šou.

Ľahká Múza postoji već punih 20 godina... Kako gledaš na protekle dve dekade postojanja benda?

Gudrun: Kao na jedno komplikovano i naporno razdoblje u našim životima, ispunjeno nerazumevanjem lokalne sredine, netrpeljivošću političkog sistema i aktuelnom totalnom amerikanizacijom kulture i njenim propadanjem. Na drugoj strani kao period ispunjen duhovnim avanturama, susreta sa ljudima sličnih osećanja i opažanja, i mogućnošću učestvovanja u poslednjim delima još uvek autentične umetnosti kao jedinstvenom rešenju za bekstvo od globalnog Matrixa t. j. sveta upravljanja i iskorištavanja ljudske duše i njene suštine...

Hvala za intervju, Gudrun, i nadam se da ćemo u bližoj budućnosti imati priliku da vidimo tvoj bend uživo!

Gudrun: Što se nas tiče, rado bi smo svirali tamo kod vas sa Ľahkom Muzom ili Hieros Gamos. Zavisi to od poziva neke vaše agencije i ispunjenja tehničkih uslova za nastup. Videćemo šta će doneti budućnost! Hvala na pitanjima i strpljenju čitalaca, koji su došli čak do kraja ovog intervjua...

Stevan Lenhart

ĽAHKÁ MUZA diskografija: Schizofónia (Black Point ´91, MC, live 1988, CSFR), Nevinnosť (Black Point´ 91, MC CSFR, Prague), Tieň bolesti (Zoon Records ´92, CD/LP – CSFR), Chvenie absolútna (Indies Records ´95, CD/tape - Czechia), Sen ohraničeného života (Sonicca, 98, CD, Slovakia), Cesty svetla plynú temnotou (Black Flames, 2000, CD, Poland), V záblesku večnosti (Dangus, 2004, CD-EXTRA, Lithuania).